Људи изузетно ниског раста живе у скоро сваком граду у Србији. Има их мало и лако их је приметити. Они не воле када их називају патуљцима, кепецима, “миџетима” јер они нису митска бића, већ људи са именом и презименом, правима, потребама и проблемима.
Замислите да сте се једног јутра пробудили у свету у коме ништа није скројено по вашој мери. Кваке на вратима су превисоко, не можете да уђете, а на столицу на било ком јавном месту тешко можете да се попењете. Не постоји кука на коју можете да окачите капут. Не можете да дохватите намирнице са полице супермаркета, не можете да притиснете дугме за лифт. Неко вас без ваше дозволе подигне јер мисли да је то смешно, или вас третирају као децу иако одавно то нисте. Немате право на помоћ.
Национална организација особа изузетно ниског раста са остеохондродисплазијама “Ахондроплазија Србија”, данас има много разлога за славље и понос. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања усвојило је предлоге за измену Правилника о телесним оштећењима, након вишегодишње борбе за бољи статус особа са коштаним дисплазијама.
