Почетак је нове школске године, а са њим и нова искуства за све ђаке, укључујући и оне са инвалидитетом.
Данас је седмогодишња Ивана Бурсаћ из Старе Пазове кренула у први разред Основне школе “Бошко Палковљевић Пинки”. Ивана има ахондроплазију, облик изузетно ниског раста који карактерише смањена величина костију и за њу је данас био велики дан, а уједно и велики испит. Ахондроплазија спада истовремено у ретке болести, а и у ретка стања због којег је малишанима са ахондроплазијом отежано функционисање у свету који није изграђен по моделу универзалног дизајна када је у питању приступачност.

Ивана је веома радознала и интелигентна девојчица. Она се већ радује школи и дружењу са новим другарима. Међутим, Ивана је свесна да ахондроплазија може да буде изазов за њу у школи. О Иванином новом почетку разговарали смо са њеном мамом Наташом.
Шта можемо ми као друштво да учинимо да би се Ивана осећала равноправно и прихваћено?
Друштво може да учини много како би се Ивана осећала равноправно и прихваћено у школи. Прво, важно је да се у друштву, укључујући и у школама, шири свест о инвалидитету. То значи да треба да учимо о различитим инвалидитетима и како они утичу на животе људи. Такође је важно да се у школи и другим институцијама развијају позитивна ставови према људима са инвалидитетом. Друго, важно је да се обезбеде услови који ће Ивани омогућити да успешно прати наставу. То може укључивати адаптацију школске опреме и простора, да јој се обезбеди прилагођена школска столица и школски сто, да се прилагоди тоалет како би Ивана могла без ичије помоћи да га самостално користи. Треће, и можда најважније је да се Ивана осећа прихваћено од стране својих школских другара и наставника. То значи да треба да се њени другари едукују о њеној болести и да је прихвате онаква каква јесте. Такође је важно да њени наставници буду стрпљиви и имају разумевање према њој, прича нам у даху Иванина мама Наташа.

Шта може школа да учини да се Ивана не би осећала дискриминисано?
Школа може да учини исто тако много како се Ивана не би осећала дискриминисано. Једна од изузетно битних ствари је да се у школи развије култура инклузивности. То значи да се сви ученици, без обзира на њихове способности, сматрају равноправним. Велики акценат такође такође треба ставити да се у школи развије тимски рад. То значи да се сви чланови школске заједнице, укључујући и ђаке, наставнике, родитеље и друге, заједно труде да обезбеде да се сви ученици осећају прихваћено и равноправно. Од посебне важности што се тиче школе је да се у школи развије систем подршке. То значи да треба да постоје различити ресурси и услуга којима се може помоћи ученицима са инвалидитетом да успешно прате наставу. Ивана је храбра и одлучна девојчица која је спремна да се суочи са изазовима које јој живот са ахондроплазијом поставља. Међутим, друштво и школа могу да учине много како би јој помогли да се осећа равноправно и прихваћено – закључује Наташа Бурсаћ, једна од оних мајки малишана са инвалидитетом пред којом стоје бројни изазови у будућности и зато ми као друштво морамо да будемо подршка како Наташи, тако и свим мајкама малишана са инвалидитетом како би им у сваком моменту и сваком погледу олакшали животну свакодневницу.
Пројекат “Ахондроплазија ИНФО” подржан је на основу конкурса за суфининасирање пројеката медијских садржаја из области јавног информисања на територији Града Сомбора у 2023. години. Мишљење које је изнето у овом чланку је мишљење редакције медија AHONDROPLAZIJASRBIJA.ORG.RS и не представља нужно и мишљење Града Сомбора.