Уочи објављивања два велика филма, ‘Снежана’ и ‘Вонка’ – оба инспирисана ранијим филмовима у којима су били ликови изразито ниског раста – Ерин Причард, виши предавач предмета “Инвалидитета и образовање” на Универзитету Ливерпул Хоуп, објашњава како су људи ниског раста представљени у популарној култури.
Људе изразито ниског раста са коштаним дисплазијама, као што сам ја, већина друштва посматра као нешто ново, групу коју је прихватљиво малтретирати. Ова веровања и поступци су у великој мери резултат начина на који се низак раст приказује у индустрији забаве, само због мањине људи са коштаним дисплазијама која глуми у погрдним улогама, као што су Лепрекони, Вилењаци, Умпа Лумпас и Снежанини патуљци. Коштане дисплазије које изазивају изузетно низак раст су ретки облици инвалидитета, па се већина људи сусретала са њима у филмовима или телевизијским емисијама. Тако се формирала перцепција код људи, а активности као што је смејање нама се веома охрабрују.
Обично би ме предстојећа издања два филма са неким од најпознатијих и најпроблематичнијих приказа особа изузетно ниског раста испунило ужасом. И Снежана и седам патуљака и Умпа Лумпе су део најпознатијег скупа ликова изузетно ниског раста. Нажалост, ови ликови су засновани на стереотпипима чији је резултат неравноправни положај људи са коштаним дисплазијама у друштву. Због мојих личних искустава, када су ме називали Умпа Лумпа или подругљиво питали где је Снежана, можете бити сигурни да ће доћи до пораста оваквог понашања када буде објављен римејк, поврх уобичајених погледа и сликања од стране непознатих људи када се усудите да изађете у јавност.
Кадар из новог филма “Снежана и седам магичних створења” Извор: News and Media/Backgrid
Шта је ново у најављеним адаптацијама популарних филмова?
У предстојећем римејку “Снежане”, седам патуљака је замењено магичним створењима свих полова, националности и, што је најважније, висине. Ова промена обећава да ће умањити претходну повезаност особа ниског раста са Снежаном. Међутим, било каква нада да се прикази мењају била је кратког даха након што је стигао трејлер за предстојећи “Вонка” филм, у којем Тимоте Шаламе глуми познатог творца слаткиша.
У трејлеру, који промовише филм који ће бити објављен у децембру 2023., појављује се Хју Грант као Умпа Лумпа, којег Вонка назива „смешним малим човеком“. Док је Грант много мањи од Умпа Лумпи приказаних у верзији приче из 1971. године, он носи исту зелену косу и наранџасту кожу, што је довољно да их публика повеже са њима.
Хју Грант који игра Умпа Лумпу може се сматрати глумачким одређивањем особе без инвалидитета као лика са инвалидитетом. Међутим, Умпа Лумпе никада није требало да буду патуљци: ако се осврнемо на оригиналну причу о Роалда Дала из 1963. године, Умпа Лумпе су прошле кроз бројне промене.
Оригинални филм “Вили Вонка и фабрика чоколаде” из 1971.године. Извор: Variety
У књизи, Умпа Лумпе нису патуљци, већ пигмеји на које Вонка наиђе у афричкој џунгли. Наравно, није изненађујуће што је књига критикована због приказа британских империјалних идеологија, и као резултат тога, једна од главних промена у оквиру филмске адаптације био је приказ Умпа Лумпи. Ово је резултат оправданих протеста Националне асоцијације за унапређење обојених људи (НААЦП).
Када је Парамоунт Пикчерс објавио да ће класичну причу Роалда Дала претворити у филм, НААЦП није видео шансу да неколико црнаца буде у филму. Уместо тога, они су се залагали да се Умпа Лумпе промене како се не би изазивали расизам. Људи са коштаним дисплазијама треба да се поведу истим примером и да борбу против инвалидитета ставе испред могућности забаве за неколико забављача изузетно ниског раста.
Са недавним променама и седам патуљака и Умпа Лумпи и резултирајућих дебата, сада је време да индустрија забаве поново размисли о својој улози за људе изразито ниског раста. Ако могу тако лако да промене ове улоге, то сигурно може да отвори могућности за више стварних улога за глумце са коштаним дисплазијама. На пример, Мередит Итон, глумица изразито ниског раста, играла је адвокатицу Бетани Хоровиц у хит серији АБЦ Бостон Легал, показујући да су овакве улоге могуће.
Због чега глумци прихватају дискриминишуће улоге?
Уобичајена мањина соба ниског раста, као што је Дилан Постл, најпознатији по томе што је ВВЕ рвач, жали се да ове промене одузимају посао људима са коптаним дисплазијама. Не бих се сложила, што је аргумент који сам нагласила у својој најновијој монографији „Миџетизам: експлоатација и дискриминација људи са облицима ниског раста“. Дизнијев избор да патуљке замени магичним створењима је избор који доноси наду многим људима ниског раста да ће филмски ствараоци коначно схватити да су одређене представе о нама застареле и да припадају прошлости.
Наравно, постоји дискриминација и бројне баријере које отежавају људима ниског раста да се пробију у друге области индустрије забаве, као што је писање сценарија. Оно што га чини још горим, како истиче Марк Повинели, јесте то што писци сценарија не могу да виде глумце ниског раста као ништа друго до ликове из фантазије.
Међутим, чини се да мањина људи са коштаним дисплазијама мисли да је рад у индустрији забаве право добијено рођењем. На неки начин могу да разумем зашто. Иако не радим у индустрији забаве, странци често претпостављају да радим, јер се на низак раст гледа више као на фигуру забаве него на инвалидитет. Дакле, све до недавно, постојала је стереотипна улога коју су глумци ниског раста испунили, а не она која захтева посебан таленат, већ само одговарајућу висину. Ипак, ако се ниски забављачи доследно ослањају на стереотипне улоге, а да их не доводе у питање, онда писци и продуценти никада неће сумњати да ли смо добри за било шта друго. То такође ставља патуљке забављаче у несигурну позицију јер не могу очекивати да филмски ствараоци увек репродукују приче у којима се појављују патуљци, како би зарађивали за живот.
Шта треба променити да особе ниског раста буду другачије представљене?
Људи изузетно ниског раста нису новине или фигуре забаве. Ипак, њихово место у забави је културно конструисано као да јесу. Глумци ниског раста са коштаним дисплазијама треба да изађу из своје зоне комфора и да се залажу за више улога које се одвајају од оних који се искључиво ослањају на висину. Награђивани глумац Питер Динклиџ део је све већег броја глумаца ниског раст који управо то раде. Динклиџ је познат по одбијању стереотипних улога повезаних са патуљастим обликом, као што су Лепрекони или Вилењаци. Остали глумци су Дани Вудбурн, Линда Хунт, Кируна Стамел и Лиса Хамонд. Вудбурн често одбија увредљиве улоге, а једном је писцу послао критички осврт на улогу која му је понуђена, што је довело до тога да писац ревидира сценарио.
Као и Динклиџ, Вудбурнова одлука да одбије проблематичне улоге донела му је веће и боље улоге. Иако неће сви глумци изузетно ниског раста бити успешни у томе, мора се приметити да други глумци, укључујући и оне из других мањинских група, који не успеју да остваре велике улоге, не прибегавају погрдној забави. Реалност је да је глума занимање у којем је тешко успети, али то не чини прихватљивим или етичким да патуљци забављачи прибегавају улогама које јачају проблематична уверења и ставове нас осталих. У ствари, то даље охрабрује оне који су одговорни за доделу улога да верују да глумци ниског раста немају капацитет да играју респектабилније улоге.
Промена перцепције и шира слика
Померање ка респектабилнијим улогама умањило би перцепцију да се сви некако ослањамо на забаву као једини облик запослења. Ова манипулација је дозвољена кроз идеју да због свог ниског раста нисмо у стању да радимо у свакодневним пословима, али већина нас то ради. Наравно, постоје занимања која су нам забрањена – на пример, не можемо да се придружимо војсци или да пилотирамо комерцијалним авионом – али то не значи да се морамо ослонити на забаву. У ствари, погрдне улоге могулоше утицати на наше могућности за каријеру.
На пример, адвокату Стивену Пол Милеру одбијени су бројни послови у адвокатској професији, а једна компанија је навела да је разлог зашто га нису ангажовали тај што би људи помислили да „воде циркус.“ Штавише, адвокат Силке Шенфлајш-Бакофен успешно је тужио једног адвоката након што јој је почео да се смеје и пева ‘Хај хо”’ на суду.
Када разматрамо улоге које су повезане са ниским растом, уместо да мислимо да би промена ових улога могла да одузме посао неколицини људи са неким обликом коштаних дисплазија, морамо да погледамо ширу слику и размислимо о томе какву штету то наноси широј заједници људи ниског раста. Да бисмо задовољили све, требало би да оставимо неке представе у прошлости, заједно са шоуом наказа, и уместо тога, обезбедимо више оснажујућих и истинитих улога за људе изразито ниског раста.
Извор: Media@LCE
